Javno kupatilo - Istorijat

I pored činjenice da se Obrenovac i bukvalno nalazio na tri reke: Savi, Kolubari i Tamnavi, njegovi žitelji su naprosto vapili za kvalitetnom vodom za piće. Ta činjenica je „pogurala“ Timotija Novakovića 1898. godine, tadašnjeg predsednika obrenovačke opštine, da započne kopanje arteškog bunara u samom centru mesta.

Prva banjska bušotina B1, izbušena je 1898. godine. Temperatura vode bila je 21.5°C. Nalazila se u strogom centru grada, pored današnje česme na Gradskom trgu. Njena dubina je iznosila 176 metara.

Varoško opštinsko kupatilo

Nažalost, radost Obrenovčana je kratko trajala. Odmah je bilo očigledno da voda zaudara na sumpor. Na sreću, gradonačelnika Novakovića nije napuštao optimizam, već poziva, u to vreme čuvenog i cenjenog hemičara dr Marka Leka, da pomogne Obrenovcu i izvrši hemijsku analizu vode tek otvorene bušotine.

U prvi mah i sam dr Leko je verovao da se radi o najobičnijoj mineralnoj vodi, kakvih je u Srbiji, u to vreme, bilo sijaset. Međutim, već nakon prvih analiza, bio je naprosto oduševljen:
-Obrenovac je srećno mesto. Ovde će biti banja bolja od mnogih čuvenih banja u Nemačkoj!

Te godine i Glavni sanitetski savet, kojeg su činili, predsednik Jovan Danić, te članovi, Gođevac Sv. Atanasijević, J.M. Žujović, D.T. Nikola Jević, Vojin M. Subotić mlađi, te delovođa J.J. Jovanović na sednici od 10. decembra 1899. godine protokolom broj No 13163, oglasio je vodu za mineralnu.

Po mišljenju kompetentnih, ova voda leči od hrončnog katara stomaka i creva; katara žučnog kanala; sipnje; otoka jetre; šuljeva; hroničnog reumatizma; podgare; izvesne vrste kožnih bolesti; - trovanja metalima i živom, a može se s korišću upotrebiti i kod preležanog sifilisa škrofuloze, jer prema izvršenoj analizi, sadrži i izvesnu količinu Joda.

Prva banjska kupatila

Godinu dana kasnije, 1900. godine, ugledni obrenovčanin, Đurađ Marković poklonio je svoj objekat u Glavnoj ulici, Obrenovcu za potrebe Varoškog kupatila.

Zbog smanjene izdašnosti prve bušotine 1928. godine je izbušena bušotina B2, čija je dubina bila 185 m, a temperatura vode 22°C, fizičko-hemijski sastav je bio identičan mineralnoj vodi iz bušotine B1.

Bušenje druge bušotine B2 1928. godine

Bušotina B3 je izbušena 1958. godine. Dubina joj je bila 184 m, a temperatura 22°C, fizičko-hemijski sastav identičan prethodnom.

Bušenje treće bušotine B3 1958. godine